Naše venčanje iz snova

Pošto je maj vreme za venčanje, samo sam se setila našeg. Imali smo venčanje o kome sam sanjala kao devojka. Bio je to jedan od najlepših dana u mom životu jer je sve prošlo glatko i bila sam potpuno opuštena, dok smo bili okruženi svojim najmilijima. Već smo prije planirali sve za venčanje iz snova i tog dana smo odgovornost za detalje prebacili na druge. Naše sudbonosno DA rekli smo 12. oktobra 2013. godine na Brdu kod Kranja u ambijentu iz snova, obojenom u jesenju dugu.

Veridba na dan kada smo se prvi put poljubili

Prvi put smo se poljubili 10. maja 2011. godine, a dve godine kasnije smo se verili istog dana. Samo pet meseci kasnije venčali smo se. Leto smo proveli na moru, a jesen je, po našem mišljenju, bila idealna za sledeći korak u našem zajedničkom životu.

Dva meseca priprema za venčanje

Pogledali smo nekoliko lokacija jer smo verovali da odatle možemo izvući i ideje. Da sam ga izabrala u Primorskoj, mogla bi biti u morskom stilu. Ali da sam se udala na Krasu ili u brdima, sve bi opet bilo drugačije. Kada smo birali lokaciju, diktirala je crvenu nit. Dvorec Zemono je takođe ušao u uži izbor za lokaciju, ali smo na kraju odlučili drugačije. Oboje smo gurmani. Zaista cenimo njihovu ponudu, ali se i dalje sećamo dosta venčanja, sa kojih smo se gladni vratili kući. Kada akcija traje ceo dan ili se čak pretvori u jutro, kada ljudi mnogo plešu, polude i piju, potrebna im je i obilna hrana. Dvorec Zemono, s druge strane, nudi vrhunsku hranu koja zadovoljava oči više nego stomak. I bilo bi veoma teško pronaći smeštaj za 130 ljudi u blizini.

Na kraju smo izabrali Brdo kod Kranja, zbog prelepe prirode koja je odlično odredište za jesenje venčanje. Tu je i hotel. Na dan venčanja nismo želeli da brinemo o tome kako će se pijani odvesti kući u različite delove Slovenije, a posebno u inostranstvo, jer je bilo dosta stranaca. Želeli smo da imaju priliku da provedu noć što je moguće bliže onome što se dešava.

Počeli smo da se pripremamo za venčanje na način na koji radimo sve – uključujući pronalaženje lokacije za kuću, posao, destinaciju za putovanje … Prvo smo se tokom kratkog brainstorminga zapitali šta apsolutno ne želimo. Sve je zapisano na komadu papira, a zatim smo se složili oko stvari koje ne bih želeli. Zatim smo nadogradili ono što od srca želimo. Kada smo pronašli zajedničku crvenu nit, razradili smo još malo.

Napravili smo zajednički Dropbox gde smo stavili sve podatke, fotografije i ideje koje smo pronašli. Nekoliko dana smo zajedno razmišljali. Na Brdu smo se upoznali sa Petrom, vođom svadbenih svečanosti. Bila je izuzetna, sve smo uspeli da dogovorimo sa njom. Pripreme za naše venčanje iz snova odvijale su se za manje od dva meseca, veoma sporim tempom. Sve sam sama organizovala, niko nam nije pomogao. Miha je bio uključen samo u ključne tačke kada smo razgovarali o tome šta i kako smo zamislili za taj dan. Zapravo smo bili istog mišljenja, što nije vodilo ni do jedne svađe.

Za svedoke smo izabrali Mihinog prijatelja i mog prijatelja. Odlučili smo se za njih potpuno spontano. To su bili ljudi koji su nam u to vreme bili jako dragi. Puno smo se družili s njima i bili su od poverenja. Svedoci su stajali uz nas na dan venčanja, pre i nakon jih nismo opterećivali.

Pozajmljena venčanica

Shvatila sam tačno kakvu venčanicu želim. Videla sam je na fotografiji godinu dana ranije, pa sam tražila sličan stil. Nisam htjela da je šivam jer sam pokušala da ostanem štedljiva. Sa 130 ljudi sa dobrom hranom, puno pića i odličnom muzičkom grupom, nije ostalo novca za odeću. Tada takođe nisam znala gde da je spremim poslje. Upravo zbog toga sam ju pozajmila.

Odeću za Mihu bilo je vrlo lako izabrati, jer je veoma zgodan i sve mu jako pristaje. Za ovu priliku je smislio potpuno novu „odeću“ i to je bilo pravi „vau“. Izabrali smo jednostavne, ali lepe prstene od belog zlata koji će nas pratiti ceo život.

Devojačko i momačko veće u Beogradu

Naravno, nismo hteli da propustimo devojačko i momačko veće. Organizovali smo jih tamo gde smo se sreli. Prvobitno smo želeli i da se venčamo. U Beogradu, gde je naša ljubav nikla i gde se još uvek volimo vratiti. Zato smo odveli prijatelje na tri dana u Beograd, gde smo se lepo zabavili. U početku smo bili razdvojeni – cure odvojene, momci odvojeno. Međutim, kasno noću smo se sreli, a zatim zajedno zabavili do ranih jutarnjih sati. Bilo je nezaboravno …

Moderno venčanje sa tradicionalnim ukusom

Pre venčanja smo pohađali časove plesa. Nekada sam bila plesačica, ali Miha nije, pa smo morali da usavršimo naše plesanje. Otplesali smo prvi svadbeni ples sa kombinacijom različitih stilova.

Insistirali smo da mladoženja ne bi trebalo da vidi mladu pre venčanja. I nikako u venčanici! Tako smo predbračnu noć proveli svako na svom kraju. Miha je bio kod kuće, a ja sa majkom u hotelu na Brdu. Imali smo moderno venčanje sa daškom tradicije. Uključili smo važne rituale poput bacanja podvezice i buketa.

Dan našeg venčanja

Dan venčanja bio je kao u našim planovima, ništa ga nije pokvarilo. Želeli smo da se svih 130 gostiju zabavlja do šest ujutru, a većina je ostala do sedam. Pošto smo se verili u Beogradu u našem omiljenom baru Frida, dok je svirao bend Denis i Obule, ovaj bend smo želeli i na venčanju. I došli su, svi iz Beograda, k nama na Brdo. Organizovali su fantastičnu zabavu koju nikada nećemo zaboraviti.

Imali smo veliku, belu, višeslojnu tortu sa različitim ukusima. Pripremljena je u stilu crvene niti događaja. Sve je bilo u istim bojama. Izvođači na Brdu pobrinuli su se za zapanjujuću dekoraciju. Sećam se trenutka, kada su me svi prvi put videli. U to vreme imala sam suzne oči. Drugi trenutak koji mi je ostao u sećanju je kada sam čula fatalni DA. Nikada neću zaboraviti govor Mihe jer mi je izgovorio mnogo lepih reči. I obasuo me poklonima, našim malim tajnama. Bila sam veoma iznenađena.

Proslava godišnjice

Želeli bismo da si na 10. godišnjicu venčanja iz snova ispunimo i želju da se venčamo i u crkvi.

Uvek slavimo godišnjice, takođe poklanjamo si poklone i odvajamo vreme za sebe. Bar za večeru. Ponekad, međutim, bežimo dan -dva daleko od dece i ljubimo se..

Nismo se promenili posle venčanja. Ali da budem iskrena, dinamika života se promenila. Otvorili smo posao i deca su nam se pridružila. Ali i dalje ostaje najvažnija stvar. Ljepilo koje je jače od svega. Ljubav! Gde smo otišli ​​na medeni mesec? Pročitajte zapis o našem medenom mesecu na Havajima.