U društvu sa plemenom Himba

Zajedno sa decom smo doživeli neverovatno iskustvo. Posetili smo pleme Himba. Autohtoni afrički narod nas je očarao svojom autentičnošću i specifičnošću. U njihovom društvu osećali smo se dobrodošlo, oslobođeni svih okova savremenog života.

Ples sa plemenom Himba

Plesali smo i pevali zajedno sa pripadnicama lepšeg pola na severu Namibije, niko od nas nije ostao ravnodušan, svi smo imali osmehe na licima. Zoja Mija se još i vrtela sa njima. Osluškivali smo njihov jezik. Zaista je zanimljiv i poseban – otjihimba, herero dijalekt. A da bi se lakše izgovarao, pre puberteta ili svadbe oni iščupaju dva prednja zuba.

Nakit, težak 40 kg

Žene su nas na prvi pogled oduševile. Nose neku vrstu kecelje od kože ili modernije od tekstila i bose su. Nose mnogo tradicionalnog nakita, koji lepo “zvoni” pri plesu. Dok mi nakit nosimo kao modni dodatak, on za njih ima dublje značenje. Na nogama imaju prstenove koji ih štite od ujeda otrovnih životinja, a iznad njih su nacrtane jedna ili dve crtice koje pokazuju koliko dece imaju. Od nojevih jaja, trave, tkanine i bakra prave se razne narukvice i ogrlice. Neke od njih nose vrtoglavih 40 kg težak nakit. Pa ne samo žene, već su i muškarci „ukrašeni” nakitom.

Posebne pletenice

Kosa im je oblikovana u neku vrstu crvene pletenice, očvrsnute glinom, od životinjske masti, pepela, okera, kamena koji se nalazi lokalno. Ne možete da vidite tipične ženske frizure kakve poznajemo kod kuće.

Higijena sa dimom

Njihova koža je glatka, iako ne smeju da je peru sa vodom. Higijena se svakodnevno održava dimom. Stave malo ćumura u činiju začinskog bilja i čekaju da se digne dim. Zatim se sagnu nad činiju i znoje se. Pokrivene su ćebetom da bi uhvatile dim u ćebe. Neguju kožu biljnim kremama za koje se veruje da ih štite od suve i vruće klime. Takođe su premazane mešavinom puteraste masti i crvenog pigmenta da bi im koža izgledala crvenkasto. Ovo ima simboličko značenje. Crvena boja simbolizuje boju zemlje i krvi. Inače, vodu ne smeju da koriste zbog sušnih perioda, tada je pranje bilo dozvoljeno samo muškarcima

Žene rade

Dok se muškarci zauzeti lovom, vršenjem političkih zadataka i sudskih procesa, žene vredno rade: grade domove, odlaze po vodi, muzu krave, brinu o deci…

Kada žena dobije menstruaciju, izlazi iz naselja i sedi preko rupe. Noću prave “uloške” od gline.

Kuće od blata, kravlje balege i palminog lišća

Inače, domorodačko pleme Himba u Namibiji broji oko 50.000 ljudi, zapravo je nomadski odn. pastirski narod koji gaji stoku i koze. Stoka je zatvorena noću u neku vrstu ograđenog prostora koji podseća na štalu. Njihovi domovi su potpuno drugačiji od naših, jednostavniji, kupastog oblika, napravljeni od blata, kravlje balege, palminog lišća. Proširena porodica živi u jednom domu, a muškarac obično ima dve žene. Istina je, međutim, da svaka živi u svojoj kolibi sa svojom decom. Mlade devojke se udaju posle 13. godine ili na početku puberteta za muškarca koga su izabrali njihovi očevi.

Večna vatra

Uprkos tome što ih pogađaju teške suše, razni ratovi u prošlosti (gerilski rat i nemački napadi), oni i dalje istrajavaju i održavaju svoju kulturu i tradiciju. Oni obožavaju svoje pretke i boga Mukurua, pa imaju zapaljenu večnu vatru ispred svojih domova. Dim se diže ka nebu i tako komunicira sa precima koji su u kontaktu sa Bogom. U svakom selu može da se vidi večna vatra.

Pitala sam se šta znači reč Himba. A na njihovom jeziku otjiherero znači prosjak. Zašto? Zato što su mnogi od njih u prošlosti lutali po Kaokolandu, tražeći stoku i useve, i molili za pomoć od drugih plemena.

Dok mi imamo raznovrstan doručak, njihov doručak je isti svaki dan. Pripremaju ga od ključale vode i malo kukuruznog ili mahanga (posebne vrste prosa) brašna, ponekad dodajući malo ulja. Meso jedu samo meso za svadbu.

Zaista, zaista neverovatno iskustvo za nas, posebno za decu. Sa njima smo kroz objektiv uhvatili i mnogo posebnih trenutaka. Pogledajte i naše fotografije i klipove na Instagramu.

Podporniki projekta 2many4granny na poti v Afriko